СРБИ ЗАСЛУЖУЈУ БОЉЕ МЕСТО У СВЕТУ

– Не знам шта је то боље или лепше од онога што ми радимо са нашом децом да би били дипломати своје културе, светлих традиција, вредности, људскости и другога што је у темељу Српства. На основу тога Срби су заслужили боље место у овим срединама и наш је задатак како да нашу децу припремимои да се за такво место изборе. А то је управо оно што су наши људи са собом донели и учинили за овај свет у иностранству, то нико не може да оповргне или искриви – рекао је Никола Лончар, оснивач и председник Теслине Фондације за Тесла Ток Телевизију у једном интервјуу датом још летос, али објављеном ових дана ради актуелности предстојећег Самита у холтелу Њујоркер у јануару 2025. године. Традиционални сусрет ове зиме биће одржан од 10. до 12. дана тога месеца.

– Нема ништа боље за нас у Америци него промоција Николе Тесле, човек који је живео 59 година у САД и направио другу индустријску револуцију и дао толико велики допринос тој земљи и целом свету, одатле смо кренули мада ми промовишемо и друге ствараоце, не само наиучнике и уметнике. И све те вредности Теслиног народа и Теслине културе, и не само у Америци, рекао је Лончар.

– Фондација је основана 10. јула 2004. године када смо се у Српској цркви иу Филаделфији састали и прво основали ”Никола Тесла инвенторс клаб”, сећа се Лончар, и то је било много интересантно у то доба за једно време док смо седели тамо и причали о Тесли. Затим је дошло до малог засићења као на сваком почетку, па смо одлучили да пређемо у зграду Библиотеке у Филаделфији. Те 2004. године наравно мањи број људи је знао за Николу Теслу, чак ни главна особа у тако великој библиотеци није знала. Упркос свему имали су само књигу Џона О*Нила, па сам им донео из свог аута неколико издања о њему.

– Дали су нам велику салу и промовисали нас преко радио-програма, али број присутних гостију превазишао је сва очекивња. Неки од тих првих учесника још увек су са нама. Одједном се нашла група људи који желе да промовишу лик и дело Николе Тесле, а то су управо они који верују у слободну енергију и комуникациује.

Ове године Теслине дане у Србији започели смо на Косову у Грачаници на Видовдан. С нама је била и група Американаца и све је прошло у најбољем реду. У галерији Радошевић и у родној кући Ђуре Јакшића у Београду било је јако много младих да изложе своје визије, своја дела, што и јесте наша мисија у којој препознајемо оне који желе да раде за Теслин народ и за нашу Фондацију.

ДЕЦА СУ БОЉА ОД НАС

Већ тринаесту годину за редом правимо зими манифестацију ”У духу Николе Тесле” (Tesla Spirit Award), наставио је Лончар, где такође награђујемо, упознајемо их једне са другима. Ми смо тамо три дана али састанци трају један дан. Не можемо рећи да је то конференција зато што ми не наплаћујемо улаз, то је сусрет по позиву и то лепо функционише. Долазе особе из разних делова света и из Србије наравно. Пробамо све то да промовишемо наравно за оно што сматрамо да је интересантно за америчке кругове. То је један од важнијих делова нашег ангажовања. Последње године свог живота Никола Тесла је провео у хотелу Њујоркер и ми смо тамо отворили један мали музеј. Обично закупимо собе у којима је он живео и радио 3328 и 3327, и тамо доводимо све који су заинтересовани то да виде.

Можда је сад најважније за овај ваш прилог рећи да смо ми много година промовисали Теслин народ, рад у школама и клубовима. Ипак важније је ово што сада радимо, да отварамо Теслине клубове у нашим срединама, јер много је наше деце рођено на овом континенту, у Америци или у другим земљама у којима то исто радимо. Ми обучавамо децу да препознају шта је то лепо наш народ учинио у тим срединама и да све што није лепо елиминишемо са оним што је лепо, а све што није добро елиминишемо са оним што је добро. Ту нашу децу, кроз Никола Тесла клубове ми припремамо за култрурну дипломатију. а затим наша деца са оним што су од нас научили, уче децу из других народа. Мислим да деца то раде боље и лепше него што ми то радимо.

И Теслин народ и Теслини клубови, то је дефинитивно.Тесла је наша икона и њега стављамо у прву линију. Први задатак културне дипломатије је да се наша деца не претапају тако лако у друге идеологије и народе. Врло често су родитељи с оправањем пуни гнева јер су дошли из света у којем им је све отето или су чак и страдали. Или су прогнани са својих огњишта, немају где да се врате, неки су били у логорима и носе из старог завичаја ружне успомене. Пролазећи кроз све то деца се одлучују да не буду део такве прошлости. Наш главни задатак је да они остану и да буду део тога. Ја сам први експеримент урадио на мојој деци. Сада радим са мојим унуицима, водим их у Србију да све то лепо виде и доживе. То је озбиљан пројекат, наглашава Лончар. Требало би укључити више институција, јаких интелектуалаца и свих оних који желе да се икључе и промовишу отаџбину.

Ми имамо историју претапања у друге још од доба Турака. Затим аустроугарска која их је уз Ватикан у друге претапала нештедимице. Никола Лончар је затим објавио јавне злоупотребе и именом и презименом прозвао Жељка Мирковића с којим је Фондација по препоруци и контакту Амбасаде Србије пре десетак година заједнички направила филм Теслин народ у смислу рада Теслиног народа у Америци. Платили су студио, сниматеље, камере и све остало али је Мирковић касније представио и објавио тај филм као само његов, потпуно запостављајући договор с Теслиним народом, наглашава Лончар и додаје:

– И није Мирковић био усамљен. Чак су и неке државне институције вршиле злоупотребу, као на пример Љиљана Никшић која је само фиктивно направила промоцију Теслиног народа на Калемегдану, а она се у стварности никада није десила.

АНКЕТА СА ДИЈАСПОРОМ

– Ми смо пресрећни да се име Николе Тесле користи, али да га користе креативно и мотивационо и то они ствараоци и људи од интегритета који га неће злоупотребити. Увек ћемо им помоћи, али морамо то да заштитимо од злоупотреба. То смо учинили у заводима за заштиту својине и Србије и САД. Једноставно како постајемо јачи све је више оних који покушавају те злоупотребе. Не можемо више да поставимо контролу над огромним бројем особа који су све време око нас. Било је јако непријатних сусрета, али нећу више о томе.

– Анкета коју смо радили најпре са 5.000 и плус 2.500 Срба у свету имала је само један циљ: да сазнамо како направити што бољу релацију између дијаспоре и матице, рекао је Лончар говорећи у интервјуу у овој теми. Навели смо на почетку да не припадамо ниједној партији и да нам је једини циљ како да направимо што бољу везу, релацију и да што боље сарађујемо. Заправо да дефинишемо национални интерес свих Срба у свету, који је то интерес који ми сви треба да поштујемо. Ми не треба да се у свему слажемо између себе и да имамо бог зна какву љубав, а добро је да знамо у чему и како треба да сарађујемо. Од тих 7.500 укупно, мали број људи је попунио анкету, али и то мало било је врло интересантно. Међутим добили смо много питања, телефонских позива, месенђер контаката и сл. од особа које нису хтеле да попуне анкету. Објаснили смо да нећемо објавити идентитет ако људи то не желе. Тако смо без идентитетом објавили тих неколико стотина писама или контаката који су понекад били оштери, љути, критични, али је доста тога било и лепо, са врло добрим идејама. Профил аутора писама је такође интересантан- неки су имигранти још из периода Другог светског рата, неки су њихова деца, неки су измпоследњег рата, неки су отишли нам студије па су остали, било је шарено друштво. Онда смо отишли у Србију и пробали смо да дођемо до најинтересантнијих . Ми смо се обратили Патријархиу, принцу Предстолонаследнику и другима и било би интересантно погледати ко је подржао Теслин народ.

– Мислим да је наша анкета, као и Теслин народ и резултати тог анкетирања јако важна за наш народ. Нас не плаћа ниједна политичка организацоја, нити институт за истраживање тржишта нити друштвени институт, дакле нисмо плаћени. Сви смо ми волонтери и не припадамо ни опозицији ни било коме. Али је важно да се ово истраживање настави зато што се ситуација стално мења у целој глобалној политици у новој глобалној подели света, долаѕи Брикс и друге организације.

НЕМА УСПЕХА БЕЗ ЉУБАВИ

Сам вебсајт Теслин народ ће да живи докле год је могуће. Нама су добродошли сви нови учесници у анкети, али исто тако и сви они који желе само да нас контактирају, изгрде, похвале, измнеу предлоге, сумње и тако даље. С времена на време ми одржавамо зум састанке са људима који желе да покажу да су заинтересовани да буду део тога. Јако је интересантно кад нас неко, као у своје време амбасадор Србије Ђурић,а сада је министар иностраних послова, окупи око 300 различитих организација и онда спонтано одустане од написаног говора па изјави да смо амбасадори свог народа ми сви. Настао је мук у сали. То је снимао наш пријатељ Драган Ракоњац. А надам се искрено да ће господин Ђурић наставити још више да нас окупља са једном још јачом екипом. А не треба да карикирамо ништа, него само све што је реално.

Овде је укључен огроман број људи, наглашава Лончар. Ради се са пуно љубави. И кад бисмо имали пуно више средстава то не би ишло без љубави. Јако сам захвалан свима вама у Србији и у Америци који нас подржавате. Отварање Никола Тесла клубова треба озбиљно одрадити. Та љубав се појавила из огромне српске муке након свега што смо прошли и преживели. Пуно је тога што се може показати само мора да се ради (teslinnarod.com).

Када смо летос на Косову поставили споменик и тамо водили групу сарадника из Америке, они су формирали и показали жељу да отварају Теслине клубове на Косову али у које ће бити укључена и америчка деца и наша деца и да једни другима помажу у учењу јкезика и изградњи комуникације. Тесла клубови могу постојати и ту на Косову кад могу у Уганди и у Латинској Америци. Видео сам наду у очима наших људи на Косову док смо отварали Теслину бисту у Грачаници, наду да ће им неко помоћи да живе мало сигурније. Свако би требао да оде тамо да то види и доживи кроз шта пролази наш народ.

———————————-

GRADIMO TESLINE MOSTOVE

(Dr Nada Martinović o Samitu u Njujorku)

– Tema januarske konferencije u Njujorku „Očuvanje Teslinog nasleđa kroz kulturnu diplomatiju“ (PRESERVING TESLA’S LEGACY THROUGH CULTURAL DIPLOMACY), odražava našu misiju da odamo počast Teslinim dostignućima kroz povezivanje kultura i generacija, izjavila je za Svet Australija dr Nada Martinović, ootpredsednik Tesline Fondacije.

Naša konferencija pod nazivom „Izgradnja mostova na Teslinom nasleđu“(Building Bridges on Tesla’s Legacy), koristiće novi format koji je osmišljen da stvori dinamičnije i zanimljivije iskustvo za predavače i prisutne. Odmakli smo se od tradicionalnih prezentacija kako bismo podstakli prirodniju razmenu ideja, omogućili otvorene diskusije i ohrabrili učesnike da se uključe kroz pitanja i odgovore.

Naše panel diskusije će obuhvatiti ključne aspekte kulturne diplomatije, uključujući:

Kulturnu diplomatiju kroz obrazovanje i nauku (Podtema: Nikola Tesla i američki obrazovni sistem)

Kulturnu diplomatiju kroz umetnost i tehnologiju

Kulturnu diplomatiju kroz Tesline klubove

Takođe ćemo imati poster prezentacije i demonstracije uživo, čime ćemo stvoriti interaktivne prilike za istraživanje Teslinog uticaja u različitim oblastima.

Pored obaveza u organizaciji programa, raduje me što ću voditi jednu od panel diskusija i raditi blisko sa decom koja će prisustvovati konferenciji. Poseban deo programa biće saradnja koja će povezati mlade učesnike iz San Dijega, Njujorka i Klivlenda, jačajući Teslinu viziju jedinstva i inovacija kroz novu generaciju.

Interesantno je da sam saradnju sa TNF započela na preporuku naše čuvene aktivistkinje,hroničarke srpske istorije u Americi,Milane, Mim Bizić iz Pensilvanije. Prvi put sam prisustvovala TNF konferenciji 2014. godine u Filadelfiji, rekla je Nada.